Poslednja noć na faksu

Zavrsni ispit bio je gotov, a kampus je već utonuo u tihu noć. Sve je mirisalo na kraj jedne ere, ali i na pocetak necega novog, nepoznatog i uzbudljivog. Ana i Marko su već godinama delili predavanja, skripte, a ponekad i poglede koji su goreli od neizgovorene strasti. Te veceri, dok su se poslednji studenti razilazili, ostali su samo oni, sami u velikoj biblioteci.

Ana je sedela za stolom, njene ruke su drhtale dok je pakovala knjige. Marko je stajao pored nje, priblizavajuci se lagano, osećajući kako mu srce lupa sve brze. Nije mogao da odoli vise. Polako joj je spustio ruku na koleno, a ona je podigla pogled, susreći njegove ocaravajuće oci.

"Znam da ovo nije mesto za ovo," promrmljala je Ana, "ali nikad nisam htela da zavrsi samo na pogledima."

Njegove usne su se nasmejale, a zatim su se spojile sa njenima u poljupcu koji je bio istovremeno strastven i neznan. Ruke su im se prepletale, pritisak je rastao, a prostor oko njih je postao svet sa samo njihovim glasovima i dodirima.

Marko je polako povukao Anu sa stolice, noseci je do jednog od skrivenih kutaka biblioteke gde su redovi knjiga tvorili zatvoreni svet samo za njih. Njegove ruke su trćale duz njene kose, niz vrat, spustajuci se na ledja. Ana je uzdahnula, osećajući kako joj se telo topi pod njegovim dodirom.

Skinuli su sakoa i jakne, ostajuci samo u tankim slojevima odece, a zatim su se preplićući nastavljali da otkrivaju jedno drugo. Njeni prsti su se uvukli u njegovu kosu dok su usne pratile svaki deo njene koze. Osećaj topline i uzbude ispunjavao je svaki njihov pokret.

Ana se oslobodila poslednjih prepreka, skidajuci majicu, otkrivajuci glatku kozu i obline koje su Marku oduzimale dah. Njegove ruke su je pratile, milujuci svaki centimetar, dok su njihovi pogledi govorili vise od reci. Ljubili su se duboko, kao da je svaki dodir bio poslednji, svaki uzdah pun znacaja.

U jednom trenutku, Ana je spustila glavu na njegovo rame, osećajući njegovu snagu i sigurnost. Marko je lagano spustio ruke niz njena ledja, prateći obline koje su mu oduvek bile neodoljive. Polako su se uvukli u miris jedno drugog, prepustajući se strasti koja je tinjala godinama.

Njihova tela su se spojila u savrsenom ritmu, svaki pokret bio je kao pesma koju su zajedno komponovali. Ana je osećala kako joj se dah ubrzava, a srce lupa kao nikada pre. Marko je bio tu, kraj nje, noseci je kroz talase zadovoljstva i osećaja koji su ispunjavali svaku poru njihovih bića.

Poslednja noć na faksu nije bila samo kraj jednog poglavlja, već i pocetak njihove veze koja je obećavala mnogo vise od studentskih dana. U toj tami biblioteke, sa knjigama koje su svedocile o njihovom znanju, oni su pisali svoju najstrastveniju i najsenzualniju pricu.

Noć je polako prelazila u jutro, a Ana i Marko su znali da su ti trenuci zauvek promenili njihove zivote, donoseći im ne samo ljubav, već i strast koju su dugo cekali da oslobode.