Vikendica na jezeru

---

Bio je to onaj savrseni junski vikend, kad vrelina vec spopada grad, a ti samo zelis da pobegnes negde daleko, gde je sve mirno i tiho. Odlucio sam da provedem vreme u vikendici kod jezera, mestu koje sam prvi put posetio, a koje je vec na prvi pogled delovalo kao idealna oaza za beg od svakodnevnice.

Vikendica je stajala usamljeno, okruzena visokim borovima i divnim mirisom jele. Kad sam stigao, vec sam osetio kako napetost polako nestaje, a um preuzima spokoj. Ubrzo sam shvatio da nisam jedini gost — na drugom kraju placa, u svojoj vikendici, bila je ona. Visoka, sa dugom tamnom kosom i ocima koje su mi se odmah urezale u pamcenje.

Nismo se odmah upoznali, ali vec prvog dana, dok sam pecao pored obale, ona se pojavila. Nosila je laganu haljinu koja je pratila svaki njen pokret, a sunce je milovalo njenu kozu. Njen pogled je bio izazovan, a osmeh neodoljiv. Pozvala me je da joj se pridruzim na malom molu i tako je pocela naša prica, isprepletena smeskom i neizrecivom napetošcu.

Vec veceri, dok je sunce zalazilo i nebo se kupalo u narandzastim nijansama, pozvala me je u svoju vikendicu na casu vina. Atmosfera je postajala gustija, toplija, i nije trebalo mnogo da se izgovore prve reci koje nisu bile samo razgovor. Njene ruke su se spustale niz moju ledja, a disanje joj je postajalo dublje i brze.

Uskoro smo se nasli na trosedu, blizu, tako blizu da sam mogao da osetim svaki deo njene koze. Polako, sa strpljenjem i zeljom, moje usne su pratile liniju njenog vrata, a ruke su joj klizile kroz kosu. Osecaj nasih tela koja se spajaju, meka toplota, miris njenog parfema i tisina koja nas je okruživala — sve je to stvaralo savrsen trenutak.

Svakim pokretom i svaki dodir donosio je novu dozu uzbudjenja. Njene usne su bile pune i sočne, a koza pod mojim dlanom meka i vrela. Ugasili smo svetlo i prepustili se samo senzacijama, dozivljajima tela koje su govorila jezik ljubavi, bez reci. Njene ruke su me privlacile blize, a disanje nam se stapalo u jednu melodiju.

Vikendica je postala nas svet, gde vreme nije postojalo, a jedino sto je bilo vazno bilo je da budemo jedno s drugim, da osetimo svaki dodir, svaki uzdah. Kad smo se konačno prepustili strasti, bilo je to kao da ce svet stajati dok nas dvoje ne potonemo u to more zadovoljstva.

Nocas u osami, pod krovom punim zvezda, doziveo sam nesto sto cu pamtiti zauvek — susret sa nepoznatom zenom koja je kroz svoje pokrete i strast uspela da me odvuce daleko od svakodnevnih briga, u caroliju gde smo samo nas dvoje postojali.

Sledece jutro donelo je novi mir, ali i znanje da ce se ta noc zauvek vrteti u mom secanju, kao najsladji san iz kojeg nisam zeleo da se probudim. Vikendica na jezeru nije bila samo mesto, vec pocetak jedne price ispisane strasti i zelje, koja je jos davala znake da nije zavrsena.