Jutro na obali Jadrana bilo je mirno i toplo, sa blagim povetarcem koji je donosio miris soli i borova. Ana je stajala pored plaze, gledajuci u talase koji su se lagano razbijali o kamenje. Bilo je rano, pa je vecina turista jos uvek spavala ili ispijala prve kafe u obližnjim kaficima. Njena zelja da pliva i zaboravi na stres svakodnevnog zivota bila je toliko jaka da nije marila ni za to sto je vetar doneo hladnocu sa mora. Utonula je u misli dok je polako ulazila u vodu, osecajuci kako joj se telo opusta u zagrljaju talasa.
Vec pri prvom jačem naletu talasa, osetila je kako joj noge gube oslonac. Panika je polako prodrmala njeno telo, ali pre nego sto je uspela da zapomene, pojavila se ruka koja ju je cvrsto uhvatila. Bio je to mladi spasilac, visok i snazan, sa osmehom koji je u trenucima neizvesnosti delovao kao svetionik. "Drzi se za mene," rekao je tiho, gurajuci je sigurnije ka obali. Dok su kročili na plazu, njihovi pogledi su se susreli i u tim trenucima nesto neizrecivo iskricalo je izmedju njih.
Ana je oduvek bila stidljiva, ali sada je osecala kako joj se svaki deo tela budi pod njegovim pogledom. Spasilac je nastavio da joj pruza sigurnost, a ona je dozvolila da je povede ka zaklonjenom delu plaze, gde su ih bledo sunce i svez vazduh obavili. Njegove ruke su bile tople i sigurnu dok je lagano skidao mokru kosu sa njenog vrata, ostavljajuci poljupce duz njene koze. Srce joj je ubrzano tuklo dok je on priblizio usne, spajajuci se u poljubac koji je bio istovremeno strastven i nežan.
Njihova tela su se spojila u savršenom skladu, dok je pesak pod njima bio jedini svedok njihovog susreta. Ana je osecala svaki dodir kao da je prvi put dozivljava, a on je znao tacno kako da joj pruzi zadovoljstvo koje je dugo cekala. U njegovim rukama bila je slobodna, zaboravljajuci sve brige i strahove. Vetar je igrao sa njenom kosom dok su njihova tela plesala u ritmu koji je pratio samo njih dvoje.
Njegov dodir je bio postojan i odlucan, ali i pun njeznosti koja joj je slivala kroz vene kao topli med. Osecala je kako joj svaki uzdah postaje glasniji, kako joj se koza najezduje pod njegovim dlanovima. Spasio ju je ne samo iz mora, nego i iz svakodnevne rutine, donoseci joj novu snagu i zelju. Njihov susret je bio kao letnji plamen koji se rasplamsava u vatru, a Ana je znala da ce ovaj trenutak pamtiti zauvek.
Kad su se konačno udaljili jedno od drugog, oboje su disali duboko, gledajuci se sa osmehom koji je govorio vise od reci. Plima je stigla do njihovih stopala, kao da je priroda blagoslovila njihov susret. Ana je znala da je pronasla nesto vise od spasioca u tom muskarcu – pronasla je strast i slobodu koju je dugo cekala da dozivi. Taj dan na plazi bio je pocetak neceg novog, neceg sto ce zauvek ostati upisano u njenom srcu.